Borisav Bora Đorđević - Bora Čorba (1952-2024)
Evo, posle dužeg vremena objavljujem nešto na svom blogu, što nisam ni mislio da ću ikada ovako nešto da postavim. Povod - jako tužan, i za mene i za čitavu naciju. Preminuo je Bora Đorđević! Jedan od nas, narodski čovek pre svega, a opet tako poseban i tako kvalitetan pesnik, muzičar, pevač, komičar, zabavljač u najpozitivnijem mogućem smislu, koji je ostavio najveći trag u narodskoj poeziji i koja je bila iskrena do srži. Sličan osećaj neverice sam imao još za nekoliko naših velikana kada su nas napustili. Za Đorđa Balaševića, glumce Dragana Gagu Nikolića, Velimira Batu Živojinovića i Boru Đorđevića, za koje mi je bilo nezamislivo da će tako rano umreti, iako su već za života ušli svojim kulturnim radom među besmrtne! Naravno da su se kroz Boru i oko Bore tokom života odvijale i razne političke stvari, ali ne bih o tome, jer želim da sačuvam sećanje na Boru isključivo kroz muzičko i pesničko nasleđe i tako da ga pamtim.
Počeću od svog najranijeg detinjstva, kada sam prvi put na televiziji viđao crnokosog čiku duge kose sa šeširom koji je pričao neke viceve i recitovao stihove. To je bio Bora, a kasnije ću od ukućana saznati da se zove Bora Čorba. I dugo sam posle toga mislio da mu je to pravo ime i prezime (svašta klincima u tom uzrastu pada na pamet :) ). Od tog samog početka, kada sam saznao za njega, on mi je delovao tako harizmatično, da me je kupio svojim umetničkim stavom još od najranijeg detinjstva, što se nije promenilo do današnjih dana. Kasnije su moji roditelji u tadašnjoj jagodinskoj Robnoj Kući u centru grada kupili gramofonsku ploču neke grupe 'Riblja Čorba'. Naravno, nisam ni znao koja je to grupa, bio sam tek petogodišnje dete. Kako su mi puštali tu ploču, odmah mi se dopala ta muzika koja je izbijala iz zvučnika mog starog RIZ Tosca gramofona i malo po malo, kroz razgovore ukućana, povežem da je pevač te grupe ustvari onaj pomenuti duhoviti čika sa televizije! Mojoj sreći nije bilo kraja jer je taj čika osim što je zabavljač, on je ustvari i pevač te grupe čija mi se muzika dopala! Ta ploča je bila album 'Priča o ljubavi, obično ugnjavi' iz 1988. godine, moj prvenac Riblje Čorbe. Možda je i suvišno reći da sam tekstove pesama kroz stalno slušanje tog albuma naučio napamet, baš svaki stih. Sećam se i toga da sam daleke 1995. godine na ekskurziji na Kopaoniku drugarima u hotelskoj sobi pevao pesme sa celog tog albuma i da su bili zapanjeni činjenicom kako znam sve tekstove pesama sa tog albuma napamet, dok su oni slušali neke druge muzičke žanrove (Idemo na Mars, 200 na sat... op.a.) meni potpuno bezveznog, nekakvog novog pravca - Dens muzike.
Vremenom tokom mog odrastanja, saznavao sam sve više i više o Bori kroz razne novinske intervjue (pošto internet kod nas još uvek nije postojao 90-tih), sakupljao sam razne kasete Riblje Čorbe, postere, pozajmljivao od drugara albume Čorbe na kasetama, koji je takođe bio veliki fan grupe i imao je skoro sve albume na kasetama, presnimavao sam albume na kasetama, snimao pesme i govorne emisije sa radija: Ukratko, Riblja Čorba me je pratila kroz celo moje odrastanje, osnovnu školu, kasnije srednju školu, fakultet, a Bora nam je svima bio muzički i pesnički idol. Skoro svako koga sam poznavao, je voleo da sluša Riblju Čorbu. Sa mnogima sam još od osnovne škole razmenjivao iskustva, mišljenja, utiske i anegdote o Bori i bendu, o njihovim pesmama, muzici i zajedničkim odlascima na Čorbine koncerte. Vremenom sam saznavao i preslušavao ostatak opusa Riblje Čorbe i za mene se nije znalo koji album je od koga lepši ili bolji. Čini mi se da nam je Bora svima bio kao član porodice kako smo ga doživljavali, a tu mislim na većinski narod i kao rado viđen gost gde god da se pojavi.
Nažalost, Bora je unazad nekoliko godina, bio ozbiljno narušenog zdravlja i čini mi se da to niko nije shvatao ozbiljno i da su svi koji su ga voleli, imali neku nadu da će da sve bude kako treba i da će iz najvažnije životne bitke Bora izaći kao pobednik. Nekako se i meni tako činilo svo to vreme, jer kad god je Bora završavao u bolnici, uvek je posle bila vest da se oporavlja ili da se potpuno oporavio, što me je naravno uvek radovalo i gajio sam nadu da će ipak proživeti duboku starost i da će napraviti još puno novih albuma sa Čorbom. Na koncertima poslednjih godina je uglavnom sedeo i to je predstavljalo neku sumnju da je ozbiljno bolestan, što sam i dalje odbijao da prihvatim, jer sam bio ubeđen da se Bora neće predati tako lako, kako mi se činilo poslednjih godina i da će nas ponovo dočekati radosna vest da se Bora ponovo oporavio i da planira sa bendom da ide u nove pobede. Posebno me je oduševio intervju iz marta-aprila 2024. godine čiji je naslov bio 'Adrenalin nam i dalje radi', gde su jasno poručivali fanovima da nisu još uvek rekli poslednju reč i da će svirati dok budu mogli tj. do poslednjeg atoma snage i da se spremaju za novu turneju kao i izlazak novog albuma. Jednog avgustovskog jutra, pojavila se vest sa zvanične Facebook stranice Riblje Čorbe, da se zbog Borinog naglog pogoršanja zdravstvenog stanja i smeštanja u ljubljansku bolnicu, otkazuju svi koncerti dok se Bora ne oporavi. Čak je bend izjavom da očekuju da će se Bora brzo oporaviti i da će nastaviti sa koncertnim aktivnostima, ulivao nadu da će ipak sve biti u redu. I meni se činilo da će tako da bude, jer takva vest nije bila prva, već još jedna takva u prethodnih par godina. Nije mi ni padalo na pamet da je to kraj, čak i kada sam pročitao vest da su ga priključili na respirator. Uporno sam odbijao i najmanju pomisao da se Bora neće izvući i napokon 4. septembra ujutru, vest koja me je zatekla - Preminuo Bora Đorđević. Bio sam istovremeno i zbunjen i tužan i u neverici da je to stvarno. Grozan osećaj. Kroz glavu mi je munjevito prošlo celokupno odrastanje uz Riblju Čorbu - anegdote, spotovi, emisije, pesme, albumi, stihovi... Ukratko, sve što je vezano za Boru Čorbu! Poslednji koncerti Riblje Čorbe koje sam pratio uživo, (a bilo ih je za poslednjih tridesetak godina, zaista mnogo) bio je koncert posvećen Miši Aleksiću na Beogradskom Tašmajdanu, avgusta 2021. godine, kao i na Motorijadi u Ćupriji, septembra 2021. godine. Poslednji put sam uživo slušao Boru kao gosta na koncertu YU Grupe na Tašmajdanu povodom 50 godina benda, 10. septembra 2022. godine, kao i na koncertu Generacije 5, gde je takođe gostovao, 8. decembra 2022. godine.
Bora je uvek iznova umeo da iznenadjuje publiku svojim pesmama, da nasmeje, da ohrabri, da opiše ljubavi i muško-ženske odnose najdirektnije, a da se u mnogim njegovim pesmama i sami pronadjemo kao da su pisane o našim životima i emocionalnim stanjima, da kroz pesme pošalje poruku da se borimo za svoj život najbolje što možemo i da se ne plašimo ni od koga i ni od čega i da nikada ne odustajemo od naših životnih ciljeva! Eto, to je bio neponovljivi Bora Đorđević. I posle puna dva meseca, mi je i dalje teška pomisao da našeg Bore više nema među nama. I na posletku, teško je da će se ubuduće na ovim prostorima dogoditi tako harizmatičan pesnik i muzičar kakav je bio svetski, a naš, Bora Đorđević - Bora Čorba!
Počivaj u Miru, Legendo!
