Zapisi o muzičkim albumima

Riblja Čorba - Labudova Pesma (SAMY) 1992.

Kako to obično u životu biva, od velikih snova i obećavajućih projekata, ukoliko se ne predvidi i izvuče i maksimum iz svega, pa čak i iz najsitnijih detalja, obično ostane razočaravajuće skroman krajnji proizvod kojim niko ili retko ko bude na kraju zadovoljan učinjenim. Naročito ako se radi o nekom muzičkom albumu koji je, pokazaće vreme - ipak nastajao u (neću reći turobnom vremenu) pogrešnom momentu za bend i muzičare takvog renomea poput Riblje Čorbe, kojem je ovaj album trebao biti oproštajni. I to, kakav!

Planirano je da album ''Labudova Pesma'' bude oproštajni, posle koga bi se bend rastao ''u miru i prijateljstvu'' kako je Bora navodio, aludirajući na tadašnju stvarnost koja nam je nudila suprotno. Snimalo se u Beču, u kvalitetnom studiju, bend je bio na vrhuncu karijere pojačan vrhunskim muzičarem Oliverom Mandićem, snimljeni su i promotivni spotovi za tadašnji TV Beograd... ukratko, sve je mirisalo na veliki i komercijalni uspeh. Međutim, okolnosti u kakve smo ulazili i živeli tih godina, nisu nam nikako ostale u dobrom sećanju. Raspad SFRJ, početak ratova i ulazak u opštu bedu i nagli pad sistema vrednosti na Balkanu, su se itekako odrazili i na muzičku industriju, kao i na celokupnu atmosferu u toku snimanja albuma. Tanja produkcija pesama, Borino pevanje pod snažnim emotivnim nabojem, nesuglasice sa Oliverom Mandićem i povlačenje njegovih pesama sa albuma, doprineli su da se od velikog projekta kakav se nazirao i dostojanstveni razlaz u velikom stilu, kako samo najveći bendovi mogu da izvedu, je učinilo da album ''Labudova Pesma'' bude odličan, ali slabo promovisan i nepotpun album. Na albumu koji je izašao, je bilo samo osam pesama od trinaest koliko ih je trebalo da bude! Ostale Mandićeve pesme 'Vukovar', 'Na pola puta do sreće', 'Prodavnica snova' i 'Zbogom, pameti (Ja i moj brat vodimo rat)' su snimljene u studiju i danas se mogu naći jedino na internetu i to u lošijoj rezoluciji i zvuku. Pesmu 'Šta još možeš da mi daš' koja je planirana za album, su Bora i Oliver poklonili Ceci koja ju je snimila za svoj album 1995. godine. Ruku na srce, zbog sveopšteg stanja u zemlji, album je na kraju izašao, bez neke velike najave i reklame, gotovo neprimetno.

Danas, posle više od trideset godina, ovaj album je postao ekstremno redak, pošto je i tada štampan u malom broju primeraka. Ispostavilo se na kraju da je ovo najređi album u celokupnoj Čorbinoj diskografiji!

Iskreno se nadam da će nekada izaći neko luksuzno remasterizovano i bogatije opremljeno reizdanje albuma na CD-u i vinilu sa svim pesmama koje su trebale biti na albumu te 1992, godine, na koje bi i Bora i Miša bili ponosni, kako bi poglavlje oko ovog albuma i konačno bilo zatvoreno. 

Anegdota iz detinjstva - Kaseta Električni Orgazam-Sex, droga, nasilje i (moj) strah 

Kada je izašao album Električnog Orgazma - Sex, droga, nasilje i strah 1992. godine. imao sam samo osam godina i tek sam se upoznavao sa muzikom uopšte. Moja prva kaseta koju mi je kupila starija sestra i koju sam dugo preslušavao je bila ''Vlada i Gile - Rokenrol Bukvar'' iz 1990. godine. Tekstove sam naučio napamet, a i muzika mi se dopala, takoreći, na prvu loptu. Ovaj album pominjem iz razloga što je na neki način povezan sa celom pričom. Sestra je puno doprinela u formiranju mog muzičkog ukusa još od ranog detinjstva, jer je kupovala ploče, kasete, nasnimavala domaću i stranu muziku na kasetama, tako da je imala solidnu kolekciju kaseta i ploča. Zajedno smo preslušavali kasete koje ona kupi ili nasnimi i gledali smo MTV spotove na Trećem kanalu RTS svakog jutra. Tako sam jednom prilikom, na polici našao noviju kasetu koja koja mi je isprva bila prava zagonetka, jer mi je delovala jako čudno i pomalo zastrašujuće. Pisalo je ''Električni Orgazam - Sex, droga, nasilje i strah-Balkan horor rock''. Bilo mi je dovoljno što sam pročitao reči poput 'horor', 'sex' pa još i kosturska glava na omotu, da se prepadnem i pomislim: ''Šta je, bre, ovo?!'' :). Nekoliko dana sam je samo posmatrao, ali me je toliko golicala radoznalost da zapravo čujem kakva je to muzika,  Do tada nisam ni čuo za bend 'Električni Orgazam', a kamoli da već imaju i solidnu kilometražu!

Tada nam je u sobi, kasetofon stajao visoko na regalu, a kasete su bile pristupačne sa donje strane i sećam se da kada sam naučio da samostalno puštam kasete, morao sam da se penjem na stolicu, kako bih uspeo da uopšte stavim kasetu u plejer, jer je bio skroz sa gornje strane kasetofona. Ritual mi je bio da kad pustim kasetu, da sednem u fotelju ili na naslon za ruke i da odslušam kasetu. Kada sam prvi put pustio kasetu da preslušam, u prvoj pesmi 'Mentalno' na početku je 40-tak sekundi uvodnog zvuka gitare koji mi je zazvučao toliko zastrašujuće, da sam na brzinu stisnuo stop na kasetofonu i u panici pobegao iz sobe i dugo se nisam usuđivao da je pustim opet. Kada sam skupio hrabrost da konačno odslušam malo duže od prvog minuta pesme, sećam se da je došao novi šok za mene. Ovog puta pozitivan! Jer, dok je prošao taj uvodni deo koji sam izdržao, počeo je uvodni deo pesme kada kreću bubanj, gitare i brzi ritam koji me je odmah osvojio, tako da sam sa velikim zadovoljstvom preslušao i ostatak materijala koji mi je takođe odmah legao jer na moje veliko zadovoljstvo, sve pesme sa albuma su bile brze i dinamične. Dugo sam je preslušavao i posle nekog vremena, kada sam saznao da je to bend Srđana Gojkovića Gileta, muzičara koji je zajedno sa Vladom Divljanom snimio izvanredan pomenuti dečiji album 'Rokenrol Bukvar' dve godine ranije, koji sam obožavao, bio sam više nego oduševljen. Kasnije sam postepeno otkrivao i ostatak opusa benda, ali to je već neka druga priča. Tu kasetu Orgazma sam par godina kasnije dao drugaru kada je bio na mom rođendanu, da je presluša i naravno, nikad mi je nije vratio. Dosta godina kasnije sam nabavio novu kasetu tog albuma, koja mi danas stoji u kolekciji, tako da, kada danas pustim taj album da preslušam, setim se te anegdote iz detinjstva uz osmeh i konstataciju, da su morali da me isprepadaju, da bih uopšte počeo da ih slušam, tako da, eto, slušam bend Električni Orgazam i dan danas, čak sam i upoznao članove benda kada sam ih pratio uživo na jednom klupskom nastupu. Nisam im ispričao ovu anegdotu, kako sam ih zapravo otkrio, ali verujem da bi im bilo duhovito i simpatično :)