Zapisi o muzičkim albumima

Riblja Čorba - Labudova Pesma (SAMY) 1992.

Kako to obično u životu biva, od velikih snova i obećavajućih projekata, ukoliko se ne predvidi i izvuče i maksimum iz svega, pa čak i iz najsitnijih detalja, obično ostane razočaravajuće skroman krajnji proizvod kojim niko ili retko ko bude na kraju zadovoljan učinjenim. Naročito ako se radi o nekom muzičkom albumu koji je, pokazaće vreme - ipak nastajao u (neću reći turobnom vremenu) pogrešnom momentu za bend i muzičare takvog renomea poput Riblje Čorbe, kojem je ovaj album trebao biti oproštajni. I to, kakav!

Planirano je da album ''Labudova Pesma'' bude oproštajni, posle koga bi se bend rastao ''u miru i prijateljstvu'' kako je Bora navodio, aludirajući na tadašnju stvarnost koja nam je nudila suprotno. Snimalo se u Beču, u kvalitetnom studiju, bend je bio na vrhuncu karijere pojačan vrhunskim muzičarem Oliverom Mandićem, snimljeni su i promotivni spotovi za tadašnji TV Beograd... ukratko, sve je mirisalo na veliki i komercijalni uspeh. Međutim, okolnosti u kakve smo ulazili i živeli tih godina, nisu nam nikako ostale u dobrom sećanju. Raspad SFRJ, početak ratova i ulazak u opštu bedu i nagli pad sistema vrednosti na Balkanu, su se itekako odrazili i na muzičku industriju, kao i na celokupnu atmosferu u toku snimanja albuma. Tanja produkcija pesama, Borino pevanje pod snažnim emotivnim nabojem, nesuglasice sa Oliverom Mandićem i povlačenje njegovih pesama sa albuma, doprineli su da se od velikog projekta kakav se nazirao i dostojanstveni razlaz u velikom stilu, kako samo najveći bendovi mogu da izvedu, je učinilo da album ''Labudova Pesma'' bude odličan, ali slabo promovisan i nepotpun album. Na albumu koji je izašao, je bilo samo osam pesama od trinaest koliko ih je trebalo da bude! Ostale Mandićeve pesme 'Vukovar', 'Na pola puta do sreće', 'Prodavnica snova' i 'Zbogom, pameti (Ja i moj brat vodimo rat)' su snimljene u studiju i danas se mogu naći jedino na internetu i to u lošijoj rezoluciji i zvuku. Pesmu 'Šta još možeš da mi daš' koja je planirana za album, su Bora i Oliver poklonili Ceci koja ju je snimila za svoj album 1995. godine. Ruku na srce, zbog sveopšteg stanja u zemlji, album je na kraju izašao, bez neke velike najave i reklame, gotovo neprimetno.

Danas, posle više od trideset godina, ovaj album je postao ekstremno redak, pošto je i tada štampan u malom broju primeraka. Ispostavilo se na kraju da je ovo najređi album u celokupnoj Čorbinoj diskografiji!

Iskreno se nadam da će nekada izaći neko luksuzno remasterizovano i bogatije opremljeno reizdanje albuma na CD-u i vinilu sa svim pesmama koje su trebale biti na albumu te 1992, godine, na koje bi i Bora i Miša bili ponosni, kako bi poglavlje oko ovog albuma i konačno bilo zatvoreno.